Житије свете великомученице Марине

Света великомученица Марина, у народу позната и као Огњена Марија, рођена је у Антиохији Писидијској у 3. вијеку. Била је кћер незнабожачког свештеника Едесија. Од малих ногу је показивала дубоку вјеру у Христа, а у шеснаестој години је јавно исповиједила своје хришћанско убјеђење.

Када је њен отац сазнао за то, одрекао је се и протјерао из породице. Марина је остала непоколебива у својој вјери. У то вријеме, римски намјесник Олимврије проводио је сурове прогоне хришћана. Када је сазнао за њену љепоту и вјеру, покушао је да је приволи да се одрекне Христа и да се уда за њега. Она је одлучно одбила, рекавши: „Ја сам слушкиња Христа Бога и нећу се одрећи Њега!“

Због своје вјере, Марина је подвргнута страшним мукама. Била је бијена, бацана у ватру, па у воду, али ју је Бог чудесно спасавао. У тамници јој се, према предању, јавио сам Господ и исцијелио јoj ране. Такође је побиједила демонa који јој се јавио у виду страшне змије.

Мученички је страдала тако што је посечена мачем. Прије него што је пострадала, Марина је изговорила молитву захваљујући Богу за снагу коју јој је дао. Пострадала је 289. године, а њено житије свједочи о снази вјере и љубави према Богу.

Света Марина је постала велики узор хришћанима широм свијета. Њене свете мошти чувају се у манастиру Ватопед на Светој Гори, док се дијелови моштију налазе у разним православним храмовима. У народу се сматра заштитницом од пожара и громова, па јој се често моле за заштиту у временским непогодама.

Њен спомен слави се 30. јула по новом, односно 17. јула по старом календару.

Више о животу свете великомученице Марине можете прочитати на сајту Српске Православне Цркве.